феросилицијумкористи се као извор силицијума за редукцију метала из њихових оксида и за деоксидацију челика и других легура гвожђа.Ово спречава губитак угљеника из растопљеног челика (тзв. блокирање топлоте);фероманган, шпигелејзен, калцијум силициди и многи други материјали се користе у исту сврху.[4]Може се користити за израду других феролегура.Феросилицијум се такође користи за производњу силицијума, легура гвозденог силицијума отпорних на корозију и високе температуре и силицијум челика за електромоторе и језгра трансформатора.У производњи ливеног гвожђа, феросилицијум се користи за инокулацију гвожђа како би се убрзала графитизација.У електролучном заваривању, феросилицијум се може наћи у неким премазима електрода.

Феросилицијум је основа за производњу предлегура попут магнезијум феросилицијума (МгФеСи), који се користи за производњу нодуларног гвожђа.МгФеСи садржи 3–42% магнезијума и мале количине ретких земних метала.Феросилицијум је такође важан као адитив ливеном гвожђу за контролу почетног садржаја силицијума.

Магнезијум феросилицијумје кључна у формирању нодула, који дају нодуларном гвожђу његову флексибилност.За разлику од сивог ливеног гвожђа, који формира графитне љуспице, нодуларно гвожђе садржи графитне нодуле, или поре, које отежавају пуцање.

Феросилицијум се такође користи у Пидгеон процесу за прављење магнезијума од доломита.Третман са високим садржајем силицијумаферосилицијумса хлороводоником је основа индустријске синтезе трихлоросилана.

Феросилицијум се такође користи у односу 3-3,5% у производњи лимова за магнетна кола електричних трансформатора.

Производња водоника

Феросилицијум користи војска за брзу производњу водоника за балоне методом феросилицијума.Хемијска реакција користи натријум хидроксид, феросилицијум и воду.Генератор је довољно мали да стане у камион и захтева само малу количину електричне енергије, материјали су стабилни и нису запаљиви и не стварају водоник док се не помешају.Метода је у употреби од Првог светског рата. Пре тога, процес и чистоћу производње водоника ослањајући се на пару која пролази преко врућег гвожђа било је тешко контролисати.Док је у „силиколном“ процесу, тешка челична посуда под притиском се пуни натријум хидроксидом и феросилицијумом, а по затварању се додаје контролисана количина воде;растварање хидроксида загрева смешу на око 200 °Ф (93 °Ц) и започиње реакцију;производе се натријум силикат, водоник и пара.